EGZEKUTIVNE FUNKCIJE – PAMĆENJE

Pamćenje je proces u kom nervni sistem trajno (dugoročna memorija) ili privremeno (kratkotrajna odnosno radna memorija) skladišti podatke. Proces upamćivanja može biti svestan ili nesvestan, što zavisi od neuroplasticiteta nervnog sistema, kao i od stepena razvijenosti kognitivnih funkcija. Pored kratkoročnog I dugoročnog pamćenja poznato je i senzorno odnosno čulno pamćenje, kada se upamti samo sirova informacija bez obrade kongitivnih procesa. Najšire gledano proces pamćenja se sastoji od 4 faze:

1. Kodiranje – informaciju koju želimo upamtiti prvu ulazi u kratkotrajnu memoriju, gde se te informacije organizuju u smislen sled. Ovim procesom individua odbacuje nevažne I suvisle podatke i pridodaje određenu važnost informaciji. Svaka osoba ima jedinstven način kodiranja pohranjivanja informacija u dugoročnu memoriju. U početku okolina umnogo utiče na to šta će dete upamtiti, sazrevanjem egzekutivnih funkcija dete se osamostaljuje u načinu kodiranja informacije.

2. Konsolidacija – često smatram međufazom, proces u kome se postepeno formiraju I učvršćuju znanja i veštine. Ovim procesom se takođe postiže rezilijentnost usvojenog gradiva, tako da ne može biti potisnuto novim informacijama.

3. Skladištenje – proces zadužen za kvalitet kodiranja informacije što direktno utiče na zadržavanja informacije. Što dete bolje razume informaciju koju je potrebno upamtiti, to će je kvalitetnije kodirati i uskladištiti u dugoročnu memoriju. Sličan procesu konsolidacije, s tim da je neophodno uključivanje viših kognitivnih funkcija.

4. Reprodukcija – proces prizivanja informacija iz skladišta, iz dugoročne memorije u kratkoročnu memoriju. Što je znanje kvalitetnije kodirano, konsolidovano i uskladišteno to će dete lakše izvršiti ovaj proces.

Vežbe za razvoj pamćenja: Pred dete postaviti 4 predmeta koje dete posmatra neko vreme (do 2 min), kada dete skrene pogled zameniti ili ukoloniti jedan predmet i pitati dete da li je sve isto ili je nešto različito. Prikazati 4 jednostavne nacrtane figure koje dete posmatra neko vreme (do 2 minuta) i tražimo od deteta da reprodukuje figure na papiru. Umesto predmeta ili jednostavnih crteža detetu se mogu pokazati slike ukoliko je složeniji model vežbanja potreban. Kod stariji dece možemo i menjati raspored prostorije I položaj većih predmeta u prostoru (koji je od ranije poznat detetu) i pitati ga šta je drugačiji I tražiti da vrati predmete na svoje mesto.

Vežbe ritma su odlične za razvijanje pažnje i kratkoročne (radne memorije). Početi od tri takta – prim. leva ruka desna ruka leva ruka; leva ruka desna noga desna ruka… Ovom vežbom dete vežba usmeravanje pažnje, pamćenje, motoriku, auditivnu i vizuelnu percepciju. U skladu sa sposobnoćću I uzrastom deteta prilagođavati broj taktova. Takođe se mogu koristi didaktička sredstva poput metalofona, zvečke i slične zvučne igračke. Detetu ispričati kratku priču, pre toga zatražiti da je upamti, koju treba da ponovi sa što više detalja. Obratiti pažnju da aktivnosti, predmeti i likovi nisu strane detetu. Ovom vežbom se ojačava proces konsolidacije I proces reprodukcije. Takođe na ovaj način možemo pomoći detetu da savlada nepoznate pojmove ili utvrdi savladane pojmove npr. boje, oblike, životinje, povrće. Za svaki ključan detalj (upamćena životinja ili povrće) dete nagraditi.

Pamćenje kao egzekutivna funkcija se najviše razvija između šeste godine i dvanaeste godine, jer se oslanja na velikim broj kognitivnih funkcija i veštinom vladanja mentalnih procesa. To ne znači da treba zapostaviti stimulaciju pamćenja, kod deteta možemo svakodnevno uticati na razvoj pamćenja kroz jednostavne svakodnevne aktivnosti. Prim. Šta si sve upamtio sa spiska za kupovinu, sećaš li se koliko ima stepenika na ulazu u zgradu, koje boje si sve video na putu do vrtića i sl.

Literatura:

Snežana Nikolić, Danijela Ilić-Stošović, Snežana Ilić: Razvojna procena i tretman dece predškolskog uzrasta (Praktikum), Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, 2011.

Nedović, G., Rapaić, D.: Praktikum preventivno – korektivnog rada u osnovnoj školi, Beograd, 2012.

Bojanin, S: Tretman pokretom i savetovanje, Beograd, 2016.

Krstić, N.: Razvojna neuropsihologija. Beograd, 2008