POREMEĆAJI PAŽNJE I NJIHOV TRETMAN

Pažnja je psihička funkcija pomoću koje čovek može da usmeri i usresredi svoju psihičku sposobnost na neku informaciju.

Osnovni poremećaj pažnje je rasejanost koja ima 2 tipa:

1) Pojačana vigilnost, a oslabljen tenacitet.

2) Pojačan tenacitet, a oslabljena vigilnost.

Vigilnost znači da se pažnja brzo prenosi sa jedne informacije na drugu.

Tenacitet je sposobnost da se pažnja dugo zadrži na jednoj informaciji, onoliko koliko je potrebno da se reši zadatak.

Pojačana vigilnost pažnje ili hipervigilnost podrazumeva da pažnja „ beži“ sa informacije na informaciju. Osobe sa hipervigilnom pažnjom ne mogu da zadrže pažnju na nekom zadatku i najmanja pojava im skreće pažnju.

Oslabljena vigilnost ili hipovigilnost podrazumeva smanjenu pokretljivnost pažnje. Osobe sa hipovigilnom pažnjom sporo i sa velikim naporom pomeraju pažnju sa jednog na drugi sadržaj.

Kada govorimo o tenacitetu imamo hipertenacitet hipotenacitet.

Hipertenacitet (pojačan tenacitet) je čvrsto i dugotrajno usmeravanju pažnje na jednu informaciju ili zadatak.

Hipotenacitet (oslabljen tenacitet) podrazumeva da osoba ne može da se usresredi na jedan zadatak, odnosno „ ne može da se koncentriše“.

Treman pažnje treba započeti aktivnostima za koje su deca zainteresovana, a prethodno treba da otklonimo sve distraktore. Prvo počinjemo sa kratkim aktivnostima, polako ih produžavamo, a zadatak usložnjavamo. Prilikom davanja naloga gledamo direktno u dete, nalozi moraju biti kratki i jasni. Kod osoba sa hipovigilnom pažnjom možemo koristiti i tajmer sa karakterističnim zvukom, koji označava kraj jedne, a početak druge aktivnosti. Ukoliko dete tokom aktivnosti gubi koncentraciju, potrebno je da ponovimo nalog. Ako tokom izvršenja zadatka koji podrazumeva manuelnu aktivnost dete prekine izvođenje, moramo mu usmeriti ruku ka materijalu. Primeri nekih vežbica koje sa detetom mogu da se rade su sledeći:

-Dete treba da reprodukuje niz brojeva, slova, reči, tonova ili ritmova koje je čulo, istim redosledom kojim je zadato.

– Kada čuje određenu reč (npr. lopta) ili određeni zvuk, treba da podigne ruku ili pritisne taster.

– Igre razvrstavanja; na primer: razvrstati sve kocke po boji ili po veličini.

– Možemo i da detetu pokazujemo pokrete dela tela ili celog tela, dete treba da ponovi pokrete istim redom kojim smo pokazali.

– Da pronađe razlike među slikama, da pronađe skriveni predmet. Prvo se kreće od jednostavnijih primera, a onda polako usložnjavamo zadatak.

-U grupi sličnih stimulusa, pronaći ciljani stimulus. Na primer: u grupi cvetova sa 5 latica, pronađi onaj cvet koji ima 4 latice.

– Igre nabrajanje: nabrojati sve domaće životinje, nabrojati sve životinje koje imaju rep, nabrojati sve što je plave boje…

– Lavirint

 

 

Leave a Comment

Your email address will not be published.