LATERALIZACIJA

Problemi koji se javljaju u učenju često su uzrokovani funkcionisanjem hemisfera. Leva i desna hemisfera su zadužene za različite vrste mentalnih funkcija, odnosno svaka strana je preodređena za kvalitetnije izvršavanje određenih kognitivnih aktivnosti. Smatra se da je leva hemisfera dominantnije za aktivnosti poput analitičnosti, preciznosti, detaljnosti, poštovanju pravila i procedura, računskih operacija i sl. A desna hemisfera je dominantnija kod mentalnih aktivnosti poput prostorinih odnosa, rešavanje složenijh – apstraktnijih zadataka, poređenje i reorganizovanje određenih ideja radi novih rešenja itd.

Školski sistem je više baziran na aktivnosti leve – racionalne hemisfere, podražava razvoj intelektualne i logičke procese, dok je desna – kreativna hemisfera je značajno manje aktivirana zahvtevima školskog sistema. Usleda nedostatka spoljašnje aktivnosti, dete počinje da mašta da bi nadoknadilo nedostatak spoljašnje stimulacija usled čega često dolazi do gubitka pažnje, rasipanja koncetracije i manje količine upamćenog materijala.

Razvoj lateralizacije počinje oko desetog meseca, do dvanestog se fiksira. Pojavom prvih reči, oko osamnestog meseca, dolazi do učvršćivanja lateralizovanosti, odnosno pojave vodeće dominantne hemisfere. Lateralizovanost se može posmatrati kao podeljenost tela na dva dela, ne dve strane (levu i desnu) koja se međusobno nadopunju. Dete može biti dominantno levak, dešnjak ili ambideskter (podjednako obavlja aktivnosti levom i desnom stranom). Dominatna ruka je koju dete češće koristi, ruka koja je brža i preciznija pri obavljanju manuelnih zadataka. Ako je dete desnoruko to znači da je leva hemisfera dominantnija i obratno.

Vežbe za razvoj lateralizacije

Dati nalog detetu da za pokretom ruke/noge – podigni sada levu ruku i iskorači levom nogom jedan korak. Dete pri izvršavanju naloga obavezno opisuje aktivnost, odnosno reč prati pokret – leva ruka gore, leva noga napred. Takođe može se tražiti od deteta da pokaže svoje desno oko, uvo, koleno, stopalo ili šaku. Kada dete ne zna da imenuje određnu aktivnost ili deo tela, reći mu i tražiti da ponovi. Ukoliko dete ima veći otpor pri usvajanju leve/desne strane krenuti od usvajanja pojmova i aktivnosti sa dominante strane. Kada dete usvoji dominantnu stranu, preći i na nedominantnu stranu.

Takođe se usvajanje strana može raditi uz seriju pokreta – napravi četiri koraka: korak napred korak desno korak napred korak desno; napravi četiri koraka napred i drži levu ruku gore; skoči četiri puta ka napred na levoj nozi. Obavezno poštovati princip – reč prati pokret, gde dete izgovara aktivnost.

Vežbe grafomotorike su vrlo bitne, kako za razvoj u usvajanje lateralizovanosti tako i za pred pripremu za školske veštine. Papir podelti na levu i desnu stranu, dati nalog detetu da sa leve strane papira nacrta kuću sa što više detalja, a sa desne strane grupu kuća sa manje detalja.

Kod usvajanja i uvežbavanja prostorne lateralizacije pitati dete koje se sve igračke nalaze u prostoru sa njegove leve strane, koje sve boje može da uoči na desnoj strani. Pred dete postaviti predmete različitih oblika – pravugaonik, kocka, krug i trougao. Tražiti od deteta da sve kocke stavi desno od sebe, a sve krugove i trouglove levo od sebe. Detetu dati igračke – voće i povrće i dati nalog da svo voće stavi sa desne strane, povrće sa leve strane stola.

Literatura:

Hedrih, A., & Nešić, M. (2006). Funkcionalna asimetrija hemisfera-bihevioralni aspekti. Godišnjak za psihologiju, 4(4-5), 19-40.

Nikolić, S., Ilić-Stošović, D., Ilić, S. (2011). Razvojna procena i tretman dece predškolskog uzrasta (Praktikum), Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd

Nedović, G., Rapaić, D. (2012). Praktikum preventivno – korektivnog rada u osnovnoj školi, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Beograd,

Krstić, N. (2008). Razvojna neuropsihologija. Beograd: CIDD. 

Leave a Comment

Your email address will not be published.