Artikulacija glasa R

ARTIKULACIJA GLASA R

Glas R je po načinu obrazovanja najsloženiji. Veoma je specifičan, ovo je zvučan glas, a specifično obeležje mu daju vibracije prednjeg dela jezika. To je jedini glas u našem govornom sistemu koji ima vibraciju. Pojava ovog glasa kod dece dolazi nešto kasnije, oko pete godine života ,jer artikulacija ovog glasa traži određenu fiziološku zrelost. S obzirom da bi trebalo da dete ima usvojene sve glasove do uzrasta od pet i po godina, ukoliko se R ne pojavi do tada, treba potražiti pomoć logopeda. R zahteva veliku pokretljivost jezika, kao i složene pokrete jezičnih mišića, ali i kod dece koja imaju dobre pokrete jezika se dešava da ne mogu nekad da pravilno da artikulišu ovaj glas.

Pre nego što počnemo sa korekcijom ovog glasa, proverićemo da li dete ima u svom izgovoru glas L. Da bi dobilo glas R, po razvojnoj šemi mora da prvo usvoji glas L.

Sve nepravilnosti izgovora ovog glasa , tj nepravilna artikulacijaovog glasa se naziva ROTACIZAM.

Tipične greške koje se javljaju kod dece prilikom izgovora ovog glasa su :

1. Omisija – ovog glasa se najčešće javlja kod male dece, na uzrsatu do 3. godine ( kada umesto npr. “rame “, izgovaraju “ame”)

2. Supstitucija- je kada deca zamenjuju glas R glasovima J, L, V zato što dete ne može pravilno da izgovori glas i prinuđeno je da ga zamenjuje po akustičkom utisku.

3. Distorzija- ovde postoji nekoliko tipova distorzija:

– bilabijalno R (dvousneni rotacizam)

– umesto vrha jezika vibriraju usne

– francusko R

– jako vibratorno uvularno R (resični rotacizam)

– grleno R (nemačko R, gde izgovor podseća na glas H)

– frikativno R bez vibracije (poluvokal W)

– R sa jednim udarom (vibracijom) na alveole

– R kod kojeg se samo leđa jezika dižu prema tvrdom nepcu, a neke izgovore je nemoguće svrstati u bilo koji nama poznati glasovni sistem.

 

Treba reći i da uzroci nastanka rotacizma mogu biti organski i funkcionalni.

Organski uzroci se odnose na anomalije u anatomiji artikulatora (gov.organa) na primer, kratak jezik (nedostatak vrha jezika), asimetrija jezičnih polovina, kratak frenulum -podjezična resica koja sprečava podizanje vrha jezika i njegovo treperenje, visoko tvrdo nepce, rascepi nepca (kada se R nekako izgovara nazalno ) i neurološke smetnje ( mlitav jezik kao I napet, odnosno zgrčen).

Kod nekih anomalija govornih organa potrebna je lekarska intervencija. Međutim, jako je važno znati da se kod mlađe dece posledice kratke podjezične resice mogu otkloniti logopedskim vežbama bez lekarske intervencije. Nakon lekarske intervencije preporučuje se potreban logopedski tretman.

Funkcionalni rotacizam uzrokovan je poremećenom funkcijom slušanja ili usporenim govorno-jezičkim razvojem.

Najpre ćemo detetu objasniti položaj govornih organa , kako da ih postavi, da bi moglo lepo da vežba. Uvek preporučujjemo da se napočetku obnove vežbe oralne praksije,kako bi se ojačala govorna muskulatura. Nakon ovih vežbi radi se postavljanju govor.organa u pravilan položaj, zatim se radi na izazivanju vibracije vrha jezika, pa na razvoju fonematksog sluha. Položaj govornih organa:

kod izgovora glasa R usne su dosta otvorene, zubi su razmaknuti (ne previše), a posebno je bitan položaj jezika jer on ima najvažniju ulogu u artikulaciji tog glasa. Bočne ivice jezika se podižui naslanjaju na gornje kutnjake, a vrh jezika je postavljen na gornje alveole (iza gornjih zuba) i ceo jezik je napregnut. U toku artikulacije meko nepce je podignuto, a glasnice vibriraju. Vazdušna struja pri izlazu iz usta je jaka, pa se može osetiti na poleđini šake kad se prinese ustima.

Da bi dete postalo svesno glasa R, mogu se vežbati vežbice za razvoj fonematskog sluha i pitati dete npr:

Kako radi motor? RRRRR

Kako truba trubi? TRU-TRU

Kad je hladno kako kažeš? BRRRR

Nakon ovih vežbi radimo na glasnom i produženom izgovaranju glasa R u kombinaciji sa ostalim glasovima (GRRR, KRRR,BRRR, TRRR, DRRR, VRRR) kao i BRA, VRA, GRA, MRA, DRA, SRA, KRA, TRA,. Ovaj glas se najbolje čuje u kombinaciji sa plozivima , dok je njegov kvalitet najlošiji na početku reči( riba, ram, rak…). Upravo zbog toga se preporučuje se da se vežbanje ovog glasa započne rečima gde je glas u medijalnom položaju ( u sredini ).

Tretman počinjemo rečima koje počinju kombinacijom ploziva i glasa R -TRava, DRug, PRuga, DRvo,KRpa nastavljamo rečima u kojima su ovi klasteri u sredini -suTRa, oDRed, oPRema..

Zatim vežbamo  -ram, robot, ručak, reč, ris, roda, ručak,riba, ris

 

R………….A

R ……….. O

R ………..U

R ………. E

R ……….. I

Kada dobro provežbamo glas r na početku reči prelazimo na glas r u sredini reči


U…………………………..R………………….U

O…………………………..R………………….O

A…………………………..R………………….A

E…………………………..R………………….E

I……………………………R…………………..I

 

more, Sara, bara, poraniti

Slede reči gde je ovaj glas u finalnom položaju (na kraju reči) – bor, dar, bar, car) i rečima koje sadrže ostale klastere (SRna, ZRno, MRva, VRanje…).

U……………………….R

O……………………….R

A………………………..R

E……………………….. R

I………………………….R

Dalje uvežbavanje izgovora glasa R se odnosi na ponavljanje reči koje sadrže dva glasa R (rotor, narator), rečenica, priča i pesama u kojima preovladava ovaj glas. Kada dete ovlada pravilnom artikulacijom glasa R radi se diskriminacija sa glasovima L, J i V (da dete ne bi zamenjivalo glas R sa navedenim glasovima), kao npr:

 

rak-lak

red-led

repa-lepa

rov-lov

reći-leći.

Odlična pesma za ovu diskirminaciju je pesma KOSCI.

KOSCI

Kosci kose bujnu travu,

tra-la-la-la-la

na livadi baš uz Savu,

tra-la-la-la-la.

Sve sa kosom trava pada,

tra-la-la-la-la,

biće mnogo sena sada,

tra-la-la-la-la.

Seno ćemo kravi dati,

tra-la-la-la-la,

krav će nam mleko dati,

tra-la-la-la-la.

Kosi,kosi, koso naša,

tra-la-la-la-la,

Velika je snaga u nas,

tra-la-la-la-la.

Kao i dosada, uvek navodimo pesmice,radi lakšeg usvajanja svoj glasova. Možete i čitati tekstove sa kombinacijama za odredjeni glas, pisati tekstove…

RAK

Poranio rečni rak,

Raširio jedan kraj,

dograbio iverak,

Pa sve korak po korak

Pridje reci na brzak.

Onda sede na svoj brod

I otplovi čak, čak, čak

Kod voćaka na ručak.

Literatura Miodrag Matić( 1966).Logopedija. Zavod za izdavanje udžbenika repiblike Srbije, Beograd
Milica Vakić (2007). Izgovarajmo pravilno. Beograd
Dr. Nataša D. Čabarkapa ( 2018). Da brbljam, da govorim, da učim. Beograd