ČITANJE I PISANJE KOD DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Za nesmetani razvije veština čitanja i pisanja potrebno je usvojiti, razviti određena znanja i veštine u predškolskom periodu. Zainteresovanost dece za pisanje počinje je okvirno između 3.5 i 4.5 godine, a za usvajanje predčitačkih sposobnosti okvirni period je između 4.5 i 5.5 godine. Navedeni period je okvirno vreme kada se može pojaviti zainteresovanost deteta za usvajanje određenih veština, ali važno je pratiti detetove potrebe i dozvoliti da se dete prirodno zainteresuje. Uslovi za razvoj veština čitanja i pisanja su uredan razvoj govora i jezika, distinkcija između svog govora i govora drugih, artikulacija svih glasova do 6. godine, uredan razvoj motorike kao i dobro usmeravanje pažnje i koncetracije.

Kod usvajanja sposobnosti čitanja, odnosto predčitačkih veština pratiti zainteresovanost deteta i usmeravati ga kroz igru. U tom periodu dete je osetljivo za usvajanje karakteristika pisanog izražavanja odnosno jezika. Oko 3će godine dete postaje da svesno aktivnost čitanja drugih i pokušava da imitira tu aktivnost. Dete posmatra u u rečenice, reči i slova i sluša odraslog kako čita, gde dete povezuje pisani sadržaj i postojenje poruke. Do 5 godine dete uviđa sličnost i povezanost određenih slova kao i smer čitanja. Oko 6 godine javlja se fonološka svesnost –rastavljanja reči na glasove i obrnuto, sastavljanje glasova u reči, kao i povezivanje glasa sa slovom. To ukazuje da dete uviđa da se reč sastoji od manjih segmenata – slova i slogova.

Vežbanje predčitalačkih veština se može vršiti kroz rimovanje teksta i reči, npr. šta se rimuje sa reči zeka – čeka, izdaleka, deka ili tata – mama, slama, vama i sl. Takođe se to može vršiti kroz igru „Na slovo, na slovo“ – ne koje slovo počinje reč zeka, tata, baka. Koristiti reči koje su detetu poznate i okružuju ga svakodnevno. Dete od 4.5 godine može već prepoznavati strukturu reči i to se može vežbati kroz pitanja na koje slovo se završava reč ili na koje slovo reč počinje. Takođe se može vežbati razdvajanje reči na slog, gde se svaki slog izgovara i biva praćen pokretom – pesmom „Taši, taši tanana“ se može vežbati kako motorika i ritam deteta, tako i prepoznavanje i reagovanje na reči odnosno slogove. Od deteta tražiti da poskoči na svaki slog reči npr. kod reči Ta – skok – ta – skok. Oko 6te godine dete već pokazuje sposobnost analize – rastavi reč na slova, ili koja su sve slova u reči m-a-m-a, kao i sposobnost sinteze – šta znače ova slova m-a-c-a ili koje reče čuješ kada kažem s-o-v-a?

Čitanje je vrlo složena mentalna aktivnost koja podrazumeva razumevanje – dekodovanje pisane poruke, koja je umnogo uslovljena kako govorno-jezičkim sposobnostima i tako i kognitivno-motoričkim sposobnostima.

Pisanje je veština za koju je potrebno da se udruži koncetracija, pamećenje, pažnja, motorika (fina i gruba) kao i jezičke veštine. Dete imitacijom oblika slova pokazuje prve znakove razvijanja predpisačkih. Grafomotoričke veštine – poput držanja olovke i pravilnog okretanja papira, kao i razvoj fine motorike su preduslov za razvoj pisanja. Igre koje u sebi sadrže pokrete ruke – šake i prstuju potpomažu razvoju grafomotorike. To može biti seckanje i lepljenje oblika, gnječenje i pravljenje figura od plastelina, gline, testa, igranje sa kockicama ili slagalicama. Kroz vežbe ritam, gde dete ponavlja pokrete ruke i šake, se razvija motorika šake.

Vežbanje pisanje slova početi oko 4te godine, kada dete iskazuje zainteresovanost za ovaj vid aktivnosti. Povlačenje linija u obliku slova po pesku ili opisivanjem oblika slova kroz vazduh potpomaže razvoju predpisačkih sposobnosti. Spajanje tački na papiru u obliku slova je odlična vežba za razvoj kako grafomotorike, tako i predpisačkih sposobnosti. Takođe se slova mogu oblikovati i praviti od gline, plastelina ili testa, gde se pored usvajanja oblika slova razvija i fina motorika. Na listu papira sa jedne strane napisate veliko slovo, a sa druge strane malo slovo i tražiti od deteta da poveže, upari slova npr. A – a, Б – б, В – в.

Nakon što je dete usvojilo sva ili većinu slova početi sa pisanjem kraćih reči, poželjno istog sloga, npr. Ta – ta, Ma – ma, Ba – ba, De – da, usmeravati detetovu pažnju na veliko početno slovo, kao i ujednačenost forme pisanja. Kada dete pokaže da je savladalo početne osnovne pisanja, preći prepisivanje i pisanje složenijh reči i prostih rečenica.

Bitno je detetu omogućiti stimulativnu sredini, gde će ono kroz svoje spontane aktivnosti – igru odpočeti put ka usvajanju veštine pisanja i čitanja. Dete usmeravati ka aktivnostima koje će mu bogatije predstaviti svet slova i pratiti njegov prirodan razvoj i interesovanja.

Literatura:

Sajt: https://pitajtedefektologa.com/

Sajt: https://www.decijapsihologija.rs/

Nedović, G., Rapaić, D.: Praktikum preventivno – korektivnog rada u osnovnoj školi, Beograd, 2012.